pleasure

Obecala sam sebi da necu zaplakati i da me nece iznervirati to sto je on sinoc iz lokala izasao sa tamo,nekom ribetinom...a,evo me ne spavam celu noc i jedino o cemu mislim je ON koji prolazi sa doticnom gospodjicom pored mene ne osvrcuci se.Nekako sam se celo vece potajno nadala da cu ja biti devojka koju ce on zagrliti,otvoriti joj vrata i povesti je sa sobom,ali ne,takve stvari se izgleda,desavaju drugim ljudima. Nisam ja,sad,kao,nesto zaljubljena u njega i to...ali obzirom kako je krenulo nase upoznavanje,zezanje,slanje hiljade poruka,kao spontano sretanje u gradu,razgovori o koje cemu...nadala sam se da ce 'eventually' i do toga doci. Da li je moguce da je sve to sto je bilo izmedju nas samo meni nesto znacilo?Da li je on to mnome ubijao dosadu?IZGLEDA! Nisam ja tuzna,ni zbog 'ribe',ni zbog njega,tuzna sam zbog sebe...sto sam dozvolila da me,po ko zna koji put,nasamari muska slatkorecivost i pretvaranje da uziva u mom prisustvu...a,ja sam bila smo beznacajna dokolica dok nije naislo nesto svezije i od tog momenta postala nevidljiva za njegovo oko...