pleasure

Sve je to lepo,druzimo se,idemo na posao,fax,whatever...ali,sta kad padne mrak?Onda ostajemo sami sa sobom,potpuno sami.Ne cuju se cak ni kocnice nekih zalutalih kola.Sta se radi u takvim momentima?Znam da trenutno ima jako mnogo ljudi koji su usamljeni,zeljni prijateljske reci,zagrljaja...i zivo me interesuje sta ti ljudi rade u takvim trenucima.Ne desava se meni to stalno,samo nocu,kad sve zivo i nezivo spava.Inace,sam vesela i nasmejana,cak,mi nikad nije ni dosadno.Ali,onda,na sav taj moj smeh i svu tu moju bezbriznost se spusti neka,hiljadu tona teska tuga i briga... Svi svetski naucnici kad bi se skupili i pokusali da nadju lek za tugu i suze bi verovatno napravili najhumaniju stvar na svetu.Tada bi sve bolesti koje stizu covecanstvo,glad,ratove,rastanke,odlaske,slomljena srca lakse podnosili...Bilo bi isplativije to,nego sto se hiljadama godina trude da pomire svetove i pronadju lekove protiv neizlecivih bolesti...