pleasure

Mislim da je vreme da ove moje ne sredjene misli ugledaju svetlost dana.Ne mogu vise samo ja da zivim sa njima,evo i vama malo,da vidite samo kako je to kad imate raspomamljene misli i kada vas muci hiljde i hiljde pitanja,na koja odgovor ne pada sa neba.A to bi bilo jako lepo,kada bi resenja problema padala kao jesenje kise.Kad bi padala kao sneg,opet bih se ja nacekala i verovatno umrla u neznanju.Brzina mog lupanja po tastaturi je zabrinjvajuca,tipke su se usijale.Toliko toga zelim da napisem,a izgleda da necu napisati nista konkretno.I u zivotu mi je tako,kao stalno ja nesto raduckam,a jos nista nisam konkretno uradila.30-ta kuca na vratima,a ja sam neudata,nemam posao,nisam jos ni fakultet zavrsila,a o decku da ne govorim.Nema ga,kao da zivim na ostrvu Lezbos.Ok,divno je to sto sam ja prava i zdrava,ali to u danasnje vreme nije dovoljno za srecan zivot.Pa,sta sve ljudi na ovom svetu imaju pored toga sto su pravi i zdravi.Bas se zahuktah sa ovim piskaranjem,a nikad nisam bila neki literarni manijak.Eto,kako neki ljudi ni ne znaju sta sve cuci u njima.To je bas strasno,kad u poznim godinama zivota neki ljudi saznaju da ono sta su radili ceo zivot i za sta su se zrtvovali,uopste nije ono za sta su talentovani.A,kako da se sazna na vreme,sta hoces,mozes i cemu zelis da se posvetis?Malo me brine taj momenat,da li odrastam u pravom smeru?!Osecam se kao pubertetlija.Ne znam zasto ovaj period zivota,u kom iz koze tinejdzera,prelazimo u odela odraslih ljudi,nema neki poseban naziv.Kao sto postoje pubertet i klimaks,mislim da treba da postoji univerzalan naziv za ovu frku i nedoumicu u glavi.Da se jednom recju obuhvate svi ti problemi,zavrsavanje fakulteta,trazenje posla i stajanje na ludi kamen!