pleasure

Uvek nešto kaskam u životu...uvek sam negde blizu,ali nikad baš tamo gde treba...i uvek se nešto zadovoljavam,nikad potpuno zadovoljna,ali opet srećna što nije gore nego što jeste.Stalno sam par mesta iza prvog.Kad sam bila mala,bila sam među pet najboljih đaka u odeljenju,ali ne i najbolji.Čak i kad sam u tinejdžerskim danima bila među pet najlošijih đaka u odeljenju,nisam bila onaj najgori.Da sam briljirala kao najgori i to bi mi bilo nešto.Kad sam upisala fakultet,na prvoj godini sam bila među tri nabolja studenta na godini,ali sam bila treći najbolji student.Čak i kad sam bila prva na spisku studenata koji su položili ispit iz matematike,imala sam 95 bodova,ali ne 100.Nikad nisam taj neko sa 100 bodova.

Uvek nešto kaskam...Da li se ne dajem životu dovoljno?Da li se štedim?Da li ne želim da se predam 100% da bih dobila 100%?Koji je to vrag u meni koji me drži na toj pristojnoj udaljenosti od izvanrednosti?Da li se sam osećaj da si najbolji manifestuje i na tvoja dostignuća?Da li je to jednostavno nedostatak ambicija,a ovo moje pisanije pusto kukanje nad mediokritetskim životom? (Dalje)