pleasure

Razmišljam o ljudima koje upoznamo,pružajući ruku i govoreći svoje ime,sa rezervom i nepoverenjem.Za nas oni su samo ime i izgled.Razmišljam o tim istim ljudima,kako vremenom,ako ih češće viđamo,ako počnemo da se družimo,oni dobijaju oblik.Dobijaju oblik koji pri prvom susretu nismo videli.Dobijaju epitete,dobijaju osobine,zavlače nam se pod kožu.Naravno,trudim se da mislim samo o ljudima koji su me vremenom osvajali na pozitivan način,onih drugih neću ni da se sećam.Razmena osmeha,šale,dodira...razmena ineteresovanja,saznanja...razmena gestova,komplimenata...sve to dovodi do toga da ti ljudi postanu osobe bitne za vaš život.Da li zauvek ili na neki određeni period,ali ostave trag...

Shvatiš da je dobro što si tom nekom čoveku,ili ženi,pružio nekada davno ruku i rekao svoje ime,ne znajući da ćete jednog dana imati toliko toga za sećanje.

Fascinira me sam taj proces stvaranja priče u vidu poznanstva koja počinje kao i svaka sa naslovom i može da se razvije u predivno prijateljstvo!