pleasure

Kako reći:"Ne,ne plačem ja sada zbog tebe,ne,ja plačem zbog onog,jednog,jedinog!Koji mi je srce slomio na komade i svaki komadić zgazio!Zbog onog koji me jeste voleo,ali na neki svoj čudan način to pokazivao,na način koji ni dan danas ne mogu da shvatim!Zbog tog nekog,zbog kog plačem ceo život i zbog kog sam već navikla da plačem!I svaki put kada me ti povrediš,ja plačem zbog njega,jer me svaka povreda od tebe,podseti na povredu od njega i ne,ova tvoja ne boli,bolele su samo njegove,a ti si samo bleda kopija onoga što stvarno boli,onoga što je stvarno i istinski ujelo moje srce i ne pušta!Znam,trebala sam ostati sa njim,ali nisam,mislila sam naići će nešto bolje,nešto iskrenije,nešto što će zalečiti prebolne rane!Ali...sve što je nailazilo,samo je,sve više i više podsećalo na njega...i nikada ga nije izbrisalo!Sada...ne mogu da mu se vratim,on je negde srećan,naravno,sa nekim,a ja,ja sam ostala da tebi ili nekom drugom,plačem njegove suze i preklinjem za malo utehe,od tebe,iako me,to neće utešiti i da svaki dan molim...Boga...da ublaži sećanje na njega!!!"???