pleasure

Tuzno je kad sa ovoliko malo godina pozelis da se zivot vrati u nazad.Uvek me je plasilo to da cu se jednog dana osvrnuti i zazaliti zbog necega,a coveku se,izgleda,bas desi ono cega se najvise plasi!I sta raditi kad spoznas cinjecu,da se zivot ne vraca u nazad,da su neke stvari nepovratne...Sta se desava kad osecas neverovatnu zelju za necim sto si izgubio,svojom greskom i to vise ne mozes da vratis?Jako je tesko kad shvatis da jos mnogo,mnogo godina moras da zivis sa necim,a ne mozes to nesto da ispravis!Mozda se sretnemo,nekad,negde,na nekom pragu,na kraju sveta...mozda se zvezde sazale nad nasom sudbinom i pokazu nam pravi put,mozda...Ja cu se nadati i zeleti,a kad nesto stvarno zelis,sigurno ce ti se ostvariti!Nerado priznajem,ali jos uvek te volim,mislim na tebe i patim za tobom!!!

Kada glava govori jedno,a emocije sasvim suprotno,sta poslusati?Ja sam,nekako,uvek bila za to da te vode emocije...dok,naravno,moj razum nije dosao u teski sukob sa njima...Volela sam...mislim da jos uvek osecam posledice toga,ali moj racio se izborio za svoje i pobedio...Da li je poedio,ne znam,znam samo da vode teski i hladan rat vec godinama...Biti,ili ne biti sa nekim koga tvoje srce zeli,a glava zna da nije dobar po tebe?Na to pitanje odgovor i u svom srcu,a i u glavi trazim vec dugo,dugo...i svesna sam da odgovor moram da nadjem sama,ali bih jako bila zahvalna da me neko bar uputi na mesto,na kojem bi trebalo da trazim...A to pitanje sa sobom vuce jos nekolicinu,jedno od tih je i kako zaboraviti i preboleti tog nekog,koga se odrices u korist svoje racionalnosti?Ili,jednostavno pustiti srce da nemo pati,dok pamet uziva u svojoj nadmoci...