Depresija-utucenost,potistenost,klonulost psihicke energije,poglavito osetljivosti,narocito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd.) i melanholijom.Tako kaze Milan Vujaklija.Morala sam da pogledam sta znaci ta strana rec da bih mogla pouzdano da kazem sta mi je.Lekova ima mnogo,kazu ljudi da se najbolje leci radom,ali sta da radis,kad ne znas sta da radis.Leci se sportom,toga mi ne fali,bavim se istim 3-4 puta nedeljno.Citanjem dobre knjige,ne vredi i to sam probala!Izlaskom u grad,tu sam prva,nema sta!Kupovinom,ma i to sam probala,ne ide.Plakanjem,ah,pa tu sam maratonac.Evo i prolece je doslo i mene jos uvek nista ne pokrece.Sve nekako radim na silu,bez volje i osmeha,kao da me neko tera,a u stvari sve radim da bih izbila sebi tu bolest ,osecanje ili sta-god-da-je ta depresija.Putovanje,ni to!Fali mi neka inicijalna kapisla,neki vatromet,nesto da me prodrma,ali sta je to i gde to da nadjem???Pocela sam i jezik da ucim,ucim i da kuvam,za nesto ekstremnije bi mi trebalo mnogo novca,ali i sta bi to,uopste,moglo da bude!?Osecam se kao onaj leni Gasa,sto je sve,sirot,probao i nigde se nije pronasao,ali nisam ja ni tako mala da se ne bih pronasla u necemu!Sedim u sobi i negujem sarkazam i ironiju,crne misli i nezadovoljstvo,do daljnjeg...i nadam se najboljem...jedino sto me donekle pokrece je ovo pravougaono,blanko polje u koje mogu da ispisem sve to sto mi tereti bezbriznost,hvala onom ko ga je izmislio!
Kako ccovek da se zaljubi u danasnje vreme?U vreme laznih ideala i poremecenih vrednosti.Niko nikome,cak,ni ne da sansu.Vise se ljudi ne upoznaju,samo se nesto pogledavaju ispod oka i smekaju.Kako se zaljubiti,kad su na ceni sise,noge i utegnuta dupeta?Gde je romantika,citanje pesama,upucivanje komplimenata?Sta se desilo sa setnjama,sedenjem na klupama,neiscrpnim razgovorima?Sve se ispoljava brojkama,nekim meracima orgazama i bankovnim racunima!Da li cu ikada razumeti ovaj svet?Moram da se pomirim sa tim da,da bih se zaljubila,naucim da cenim njegove nule na racunu,santimetre u gacama i predjene kilometre na digitalnoj,kontrolnoj tabli!!!
Kako ccovek da se zaljubi u danasnje vreme?U vreme laznih ideala i poremecenih vrednosti.Niko nikome,cak,ni ne da sansu.Vise se ljudi ne upoznaju,samo se nesto pogledavaju ispod oka i smekaju.Kako se zaljubiti,kad su na ceni sise,noge i utegnuta dupeta?Gde je romantika,citanje pesama,upucivanje komplimenata?Sta se desilo sa setnjama,sedenjem na klupama,neiscrpnim razgovorima?Sve se ispoljava brojkama,nekim meracima orgazama i bankovnim racunima!Da li cu ikada razumeti ovaj svet?Moram da se pomirim sa tim da,da bih se zaljubila,naucim da cenim njegove nule na racunu,santimetre u gacama i predjene kilometre na digitalnoj kontrolnoj tabli!!!
Tuzno je kad sa ovoliko malo godina pozelis da se zivot vrati u nazad.Uvek me je plasilo to da cu se jednog dana osvrnuti i zazaliti zbog necega,a coveku se,izgleda,bas desi ono cega se najvise plasi!I sta raditi kad spoznas cinjecu,da se zivot ne vraca u nazad,da su neke stvari nepovratne...Sta se desava kad osecas neverovatnu zelju za necim sto si izgubio,svojom greskom i to vise ne mozes da vratis?Jako je tesko kad shvatis da jos mnogo,mnogo godina moras da zivis sa necim,a ne mozes to nesto da ispravis!Mozda se sretnemo,nekad,negde,na nekom pragu,na kraju sveta...mozda se zvezde sazale nad nasom sudbinom i pokazu nam pravi put,mozda...Ja cu se nadati i zeleti,a kad nesto stvarno zelis,sigurno ce ti se ostvariti!Nerado priznajem,ali jos uvek te volim,mislim na tebe i patim za tobom!!!
Kada glava govori jedno,a emocije sasvim suprotno,sta poslusati?Ja sam,nekako,uvek bila za to da te vode emocije...dok,naravno,moj razum nije dosao u teski sukob sa njima...Volela sam...mislim da jos uvek osecam posledice toga,ali moj racio se izborio za svoje i pobedio...Da li je poedio,ne znam,znam samo da vode teski i hladan rat vec godinama...Biti,ili ne biti sa nekim koga tvoje srce zeli,a glava zna da nije dobar po tebe?Na to pitanje odgovor i u svom srcu,a i u glavi trazim vec dugo,dugo...i svesna sam da odgovor moram da nadjem sama,ali bih jako bila zahvalna da me neko bar uputi na mesto,na kojem bi trebalo da trazim...A to pitanje sa sobom vuce jos nekolicinu,jedno od tih je i kako zaboraviti i preboleti tog nekog,koga se odrices u korist svoje racionalnosti?Ili,jednostavno pustiti srce da nemo pati,dok pamet uziva u svojoj nadmoci...