pleasure

Možda će jednom zora da se pita,zašto je nikad nismo zajedno dočekali,ili će noći biti u čudu što ih nismo zajedno pratili.Mi?Pa,mi smo retko šta zajedno i radili,a kao smo se voleli.Voleli smo se,kao,toliko da niko od nas nije mogao da kaže ono poslednje 'zbogom'.Sve mi to više liči na igru 'ko će duže' nego na neku ljubav o kojoj sam čitala,slušala i koju sam potajno priželjkivala.Nismo jedno drugom završavali rečenice,nisi bio jedna od onih ljubavi pred čiji dolazak drhtim,nikako mi se kolena nisu tresla kad me poljubiš,a da te gledam dok spavaš mi nije padalo na pamet.Pa,zašto,ponavljam zašto nisam mogla da te ostavim???Zbog čega je bilo teško prekinuti nešto što nije bilo vredno ni žrtve,ni borbe?

Najgore je kada te dočekaju godine u kojima nemaš ni volje,ni snage da čekaš i pronalaziš vatromete,nego okreneš leđa jednoj prskalici i spavaš do jutra!